O nama
Ko su adventisti?
Več naziv sadrži u sebi neke važne tačke verovanja ADVENT oznaeava veru u drugi Hristov dolazak, a SEDMOG DANA - oznaeava veru u jednog Boga koji je stvorio naš svet za šest doslovnih dana, a sedmi posvetio i dao za odmor svim ljudima.
ISUS HRISTOS Kao i veaina ostalih hrišaana, adventisti veruju da je Bog u Isusu Hristu došao na Zemlju da spasi ljude. Zato je On središte njihovog verovanja i propovedanja. On je od veenosti jedno sa Bogom. Preko Njega je stvoreno sve i stoga je spasenje od greha i smrti omoguaeno samo kroz Njega. On nije samo Božji poslanik ili prorok, On je STVORITELJ i SPASITELJ, a ro?enjem i životom na Zemlji i BRAT svakog eoveka. Preko Njega je otkrivena Božja ljubav ljudima. On je jedini posrednik izme?u Boga i eoveka. (Jovan 3,16; Kol. l, 12-18; l .Tim. 2,5.)
BIBLIJA Zajedništvo sa svim hrišaanima, muslimanima i jevrejima adventisti imaju u BOŽJOJ REEI-BIBLIJI. lako imaju vlastite škole, koledže i univerzitete oni se ne oslanjaju na ljudske nauke i mišljenja nego na Duhom Svetim nadahnutu pisanu REC-Bibliju. U njoj nam Bog otkriva svoju volju i namere. (2. Petr. l, 19-21.)
ISUSOV PONOVNI DOLAZAK Ovaj život je ili priprema za veeni život ili besmislen. Dolazi kraj strahu, beznadnosti, nevoljama, katastrofama, ratovima i smrti, i poeetak svega novog što ae Bog stvoriti. To ae se ostvariti Isusovim dolaskom. Znaci proreeeni u Svetom pismu se ispunjavaju pred našim oeima i svedoee da taj doga?aj nije daleko. (Jovan 14, l-3; Otkr. 21,1-5.) VASKRSENJE MRTVIH i preobraženje živih dogodiae se u easu Isusove pojave i to je pobeda nad smrau i poeetak veenog života. Isus je to ne samo naueavao nego i pokazao pred mnogim svedocima kada je neke osobe vaskrsnuo iz mrtvih. Do easa vaskrsenja oni koji su umrli spavaju u prahu zemaljskome. (Jovan 5, 28-29; 1. Sol. 4, 13-18; l. Kor. 15, 51-54.)
KRŠTENJE Ro?enjem i nasle?em svi su ljudi grešnici i zato moraju umreti. Ponovno dobijanje izgubljene besmrtnosti Bog je omoguaio svakom ljudskom biau koje to želi. Niko nije spašen kad se rodio ali je svakome ko je ro?en pružena prilika da bude spašen. Neizmerna cena koju e nebo zato platilo je Isusovo ro?enje, bezgrešni život, nezas užena smrt i slavno vaskrsenje. Ko prihvati tu Božju ponudu vlastitom voljom, taj sledi put ponovnog, duhovnog ro?enja kroz koje Duh Božji preporoda telesno biae ro?eno za smrt u novo duhovno biae spremno za besmrtnost. Kao Hristos što je umro i vaskrsao tako se i eovek simbolieki ukopava uronjavanjem, da bi ustao iz vode za jedan novi život sa Hristom. Zato se krštavaju samo osobe koje mogu same verovati i odlueivati. (Jovan 3, 3-7; Rim.6, 3-7; Marko 16, 15-16.)
DESET BOŽJIH ZAPOVESTI su temeljni izraz Njegove volje za sve ljude svih vremena. One su najjasnije merilo odnosa eoveka prema Bogu i me?uljudskih odnosa za razlikovanje dobra i zla, greha i pravde. Isus je ukazao ne samo na slovo Zakona, nego i na duh i pravi smisao, ali smisao koji ne ukida slovo. Adventisti ne veruju da ae se spasiti držanjem Zakona, nego da je držanje Zakona pokazatelj da je eovek doživeo spasenje u Isusu Hristu. (2.Mojs. 20,1 -l 7; Mat. 19,16-20; l Jov. 5,2-4.) BLAGOSLOVENI SEDMI DAN Na kraju sedmice stvaranja Bog je blagoslovio i posvetio sedmi dan i dao ga za odmor eoveku. „Sabat" na jevrejskom znaei odmor i zato se do danas na mnogim jezicima tako naziva sedmi dan sedmice. To je dan ne samo fiziekog odmora, koji je tako potreban eoveku, nego još više dan duhovnog osveženja i uspomene na svemoa Stvoritelja. Važnost toga dana pokazuje einjenica da je Bog u eetvrtoj zapovesti dao razlog i naein svetkovanja sedmog dana - subote. Svi patrijarsi i proroci Staroga zaveta kao i Isus, apostoli i novozavetna crkva slavili su subotu - sedmi dan. Od svog poeetka adventisti su shvatili da subota nije ni jevrejska ni njihova, nego Božja i zato je oni slave. (l.Mojs. 2,1-3; 2.Mojs. 20, 8-11; Isaija 58,13-14; Luka 4,16.)
Poreklo
Na poeetku devetnaestog veka, zajedno sa širenjem Biblije, koja je vekovima bila nedostupna ne samo laicima nego i sveštenstvu, razvija se pokret probu?enja, najpre u Sjedinjenim Ameriekim Državama i Evropi. Tako su, kao i u doba ranije Reformacije, otkrivene istine koje su u toku vekova bile zaboravljene. Oživljava vera u ponovni dolazak Isusa Hrista, što je u Evropi propovedao prelat Albrecht Bengel govoreai da ae Hristos doai u godini 1836, a u Americi baptistieki pastor William Miller tvrdeai da ae Isus doai u 1844 godini.
Kad se oeekivanje nije ispunilo veaina se eekaoca, koje su nazivali adventistima, razoearala. Jedna manja grupa je i dalje proueavala uz molitve. Otkrivene su nove do tada zaboravljene istine me?u kojima je i svetkovanje subote. Uvideli su da niko nema prava odre?ivati godinu i dan ponovnog Hristovog dolaska, l dalje, sve do danas, Isusov je dolazak ostao blažena nada i tema propovedanja svih adventista. Pod vodstvom Božje Reci i Duha proroštva organizovana je CRKVA ADVENTISTA SEDMOG DANA.
Tako CRKVA ADVENTISTA SEDMOG DANA nastavlja i produbljuje delo Reformacije.
lako je nastala polovinom devetnaestog veka, po veri, ueenju i naeinu života vernika ova crkva se argumentirano smatra naslednicom patrijaraha, proroka, Hrista i apostola. Dok s jedne strane pripada hrišaanskim crkvama ovog vremena, s druge strane držeai se nepromenljivih principa Biblije, održava kontinuitet sa starozavetnom verom izraelaca kao i prvih hrišaana, svetkujuai subotu, držeai se biblijskih naeela o ishrani i drugih temelja vere. Na osnovu proroeanstva poslednjeg biblijskog proroka Jovana, ovo je Božja crkva poslednjeg vremena koja drži sve zapovesti Božje i u eijoj se sredini
pojavio proroeki dar. (Otkr. 12,17; 14,12.)
lako nastoji da održi dobre odnose sa svima, ova Crkva je nezavisna po organizaciji, ueenju i financiranju od ostalih crkvenih i drugih organizacija, kao i od države.
Život i delovanje adventista
Adventisti nastoje da na svim podruejima usklade svoj život sa biblijskim principima.
Naeelno su politieki neopredeljeni, ali koliko god je to moguae lojalni gra?ani zemaljske domovine.
Uvereni da je eoveeje telo Božji hram, adventisti odbijaju upotrebu alkohola, nikotina, droga i si. U pitanju ishrane smatraju merodavnim biblijske propise kojih se i pridržavaju.
Prema svetskoj statistici, zbog takvog naeina života i ishrane, adventisti u proseku duže žive i znatno manje obolevaju od raka pluaa i disajnih organa kao i eitavog niza drugih bolesti.
Ljubav prema bližnjima se pokazuje na delu a ne samo propovedanjem. Gde se god pokaže potreba, gde je rat, epidemije, glad ili elementarne nepogode adventisti prema svojim moguanostima pomažu, bez obzira na veru, naciju i rasu. Adventistieka dobrotvorna organizacija ADRA poznata je u celom svetu.
Najglavniji zadatak Crkve je da svim ljudima na Zemlji javi radosnu vest o spasenju koje Bog nudi preko Isusa Hrista. (Mat. 28, 19-20.)
Zbog svega toga nije eudo sto je u proteklih deset godina proseeni prirast novih vernika iznosio preko 1000 dnevno.
